Serbian Language only
Ušteda i produktivnost
Uvod
Mislim da u današnje vreme ne postoji ni jedan rukovodilac, šef sektora ili ekipe i direktor koji nije bar jednom tražio i čitao tekstove ili slušao predavanja o povećanju produktivnosti i uštedi resurasa. Takodje, ne postoji ni jedan koji ne misli da vecina procitanih stvari u teoriji lepo zvuci, ali nije primenjivo ili jednostavno, da je sve previše uopšteno i da se većina stvari svodi na "bla bla".
Ovaj tekst se neće baviti uopštenim stvarima, organizacionom politikom firme i politikom firme uopšte, već će se baviti isključivo konkretnim i praktičnim akcijama koje bi trebalo primenti, i to isključivo u delovima firme - preduzeća, u kome se većina delatnosti obavlja preko računara.
Već je opšte poznato da bilo kako mala promena, u stvari, zahteva promenu pristupa problemu. Promena pistupa problemu obično dovodi do još većih promena, jer počinju da se uočavaju mane predhodnih rešenja i tako u krug. Da, stvarno u krug, jer u današnje vreme, ono što je važilo prošle ili predprošle godine, jednostavno ne mora da važi i ove. Tehnologija je iz dana u dan naprednija, a naprednija tehnologija zahteva promenu pristupa problemu, pa se vraćamo beskrajno na početak ovog pasusa.
Onome kome je teško da ovo shvati, teško da će opstati u biznisu još dugo vremena.
Većina firmi u kojima sam radio i prodavao svoje usluge, su i dalje na organizacionom nivou od pre 5 godina. Kalendar se tamo još nije promenio iako su većina njih porasla iz firmi koje su poslovale iz iznajmljene kuće, do firmi sa par svojih zgrada. Neke od njih su se polako smanjivale do jedne zgrade, druge su ostajale u istom, relativno stabilnom, položaju do danas.
Kakav je scenario u ovim firmama?
Moram prvo da se ogradim, radio sam samo sa firmama koje su iz IT sektora i koje se bave proizvodnjom, prodajom, podrškom, ili tercerizacijom (outsourcing) softvera, tehnologija i menadžmentom osoblja (Human Resources).
Scenario, od prilike, ide ovako:
Nova firma ima malu ekipu razvojnih programera, ima ideju i par zaposlenih iz komericjale i marketinga. Tu su nekoliko malo jačih komjutera za razvojni tim, i par prosečnih kompjutera kod ostalih zaposlenih koji rade sa računarima. Firma nema ili ima mali internet sajt i e-mail kod lokalnog provajdera. Zaposleni, naročito razvojni tim, ima pristup internetu.
Godinu dana kasnije, napravljen je relativno dobar proizvod i kreće se sa prodajom. Firma polako počinje da vraća uloženi kapital, medjutim, tu počinju i prvi problemi. Svaki softver ima probleme, a svaki kupac istog, ima svoje zahteve. Pojavljuje se potreba za tehničkom podrškom i firma polako počinje da zapošljava ljude.
Kako i same firme kupaca rastu, neke od njih žele da prebace procese koje pomenuti proizvod radi, na firmu koja je i prodala softver.
Firma shvata da novac najmanje dolazi od prodaje proizvoda, već od usluga koje se pružaju oko istog, zapošljava ljude da tercerizuje svoje usluge, tzv. Outsourcing.
Prostor vec postaje tesan, traze se nove prostorije, kupuje se nova oprema. Razvojni tim vec pocinje da kritikuje zastarelost opreme, i ona se obično i promeni, dok se ista daje novim zaposlenima. Da podsetim, oni stari zaposleni iz komercijale, marketinga i podrške, i dalje imaju računare koji su pre par godina bili prosečni.
Sada je vec neophodno imati i administatora mreže unutar firme, klijenti zahtevaju da mogu on-line da urade neke zahteve, kao sto su podrška, download nove verzije i sl.
To se obicno dogadja sve od jednom, i firma je prinudjena da nadje rešenja u najkraćem mogućem roku. Odabiraju se brza i jeftina rešenja (što obicno ne znači i bolja i jeftinija), kupuje se softver za administraciju, upošljavaju druge outsourcing firme itd.
Ona mala firma više nije mala firma, već velika i u problemima zbog ne pripremljenosti na toliku količinu zahteva. Profit se polako smanjuje, nova oprema prestaje da se kupuje i ulazi se u reorganizaciju firme (čitaj: otpuštanje ne potrebne radne snage). Obično bivaju prvi oni najskuplji. Razvojini tim se prepolovljava, zaposleni koji nisu baš od esencialnog značaja idu u drugom krugu. Onda se zatvara se link ka internetu jer počinje paranoja od moguće kradje profitabilnog softverskog kôda i curenja poverljivih informacija, jer, pobogu, niko više ne može da efektivno kontroliše toliku bulumentu zaposlenih, koji inače zbog svega sto se dešava, i nisu naročito motivisani i srećni.
To bi od prilike bilo to. I sami možete da ugledate najočiglednije propuste menadžmenta. Medjutim, verovatno bi donete odluke bile drugačije da se više obratila pažnja na troškove, maksimalno iskorišćenje postojećih resursa i ozbiljniji pristup investicijama, kako u opremu, tako i u osoblje.
Analiza troškova
Analiza troškova je fundamentalna stvar, bilo da je u pitanju kućni budžet ili firma. Kao što sam naveo u uvodnom delu, baviću se samo operacionim troškovima koje zavise od informacione tehnologije.
Vreme je novac.
Bukvalno. Ako neko u ovo ne veruje, ovo je dobra prilika za promenu mišljenja.
Jedno razvojno odeljenje od 6 programera, počelo je polako da probija rokove, svake nedelje više nego predhodne. Sistem koji je bio razvijan, narastao je na blizu 4 miliona linija kucanog koda. Kompjuteru je trebalo u proseku 10 minuta da "sažvaće" izvorni kod programa i napravi izvršnu arhivu. Svaka promena, ma koliko bila mala, da bi se videla na ekranu i proverila funkcionalnost, zahtevala je kompilaciju ("žvakanje") izvornog koda.
To se dešavalo u proseku 3.5 puta na sat - po programeru.
25 minuta programer, 35 minuta kompjuter. To je 42% vremena za programera i 58% čekanja na mašinu.
Kako je svaki programer u firmi radio oko 180 sati mesečno, i bio plaćen u proseku 15 evra po satu, računica je bila jednostavna:
6 x 15 x 180 = 16200 evra, od čega je 9396 evra bilo bačeno svaki mesec - toliko je koštalo mesečno čekanje na računar.
Kupovinom 6 novih i jakih kompjutera je uloženo 9000 evra (6 x 1500), a vreme čekanja smanjeno na 30 sekundi po kompilaciji. Kako su programeri povećali produktivnost, povećao se i broj kompilacija na 10 na sat. Na kraju, ukupno čekanje na kompjuter se svelo na 6 x 10 x 0.5 = 0.5h po ekipi na sat ili (0.5 x 15 eur x 180h) = 1350 eur mesečno.
Ušteda: 9396 - 1350 = 8046 eur mesečno.
Medjutim, iako je ovo stvarni primer, stvari nisu tako jednostavne. Sama kupovina novog računara ne rešava probleme u većini slučajeva.
Prva stvar koju treba uraditi je analiza upotrebe računara. Upotreba računara se deli na generičku i specifičnu. Obe su podjednako važne i zahtevaju pažnju.
U generičku upotrebu spada korišćenje osnovnog softvera za osnovne operacije kao sto su kucanje teksta, tabelarni proračuni, e-mail, pretraga interneta, štampanje, pregled slika, proizvodnja prezentacija, arhiviranje i dr.
U specifičnu upotrebu spada korišćenje specifičnog softvera, pod specifičnim okruženjem ili operativnim sistemom, koji ima jednu ili uski spektar namena. Pod tim se podraumeva softver za 2D, 3D i CAD dizajn, programiranje, serveri za štampanje, arhive, firewall, web i e-mail serveri i dr.
Kod analize opreme, dobra je ideja pitati zaposlene da li imaju primedbe na brznu rada opreme i da li imaju probleme i zastoje prilikom rada.
Što se brzine opreme tiče, najbolje je proveriti kakve specifikacije imaju kompjuteri koji se prodaju za oko 500 evra. To je uvek bila i ostaće cena prosečne opreme u datom trenutku. Svaki takav prosečan kompjuter je odličan za generičku upotrebu. Ako mašine koje imaju vaši zaposleni značajno odstupaju od specifikacija, vreme je za promenu.
Medjutim, sam računar je najmanji trošak, a u većini slučajeva, i najmanji krivac za pad produktivnosti i povećanje troškova.
Drugi korak kod analize je najvažniji. Treba postaviti sledeća pitanja:
- Kako se upotrebljava dati računar?
- Koji softver je neophodan za izvršavanje operacija na datom računaru?
- Da li postoji jeftinija alternativa softvera koja ima date specifikacije?
- Da li postoji tehnologija koju mogu da upotrebim koja je jeftinija, brža i koja eliminiše nepotreban softver.
- Kako mogu najjeftinije da zaštitim poverljive informacije i omogućim rad bez prekida i gubitka informacija?
- Kako mogu da omogućim laku komunikaciju izmedju sektora, timova, zaposlenih i klijenata u cilju brze reakcije na probleme ili izazove?
- Kako mogu najjeftinije da integrišem moderne tehnologije sa poslovima koje se obavljaju na računaru i u sektoru?
Odgovore na ova pitanja nije lako naći u jednom danu. Potrebno je odvojiti vreme za istraživanje ali, na sreću, na internetu su sve informacije dostupne.
Internet i internet servisi
Internet i internet servisi u Srbiji su jako skupi. Na sreću, sam pristup internetu omogućava korišćenje servisa koji fizički nisu u Srbiji i koji ne podležu srpskim zakonima i porezima, nisu ograničena i vrlo su jeftina. Uostalom, internet je globalna mreža. On ne poznaje državne granice i nije mu bitno gde su digitalni podaci fizički smešteni. Jedino što je bitno je internet adresa. Ona danas može da bude vezana za server u Srbiji, sutra za server u Indiji, a da niko ni ne primeti razliku.
Iz tog razloga, vredi investirati u brz internet pristup. Ukoliko je firma mala ili srednja, interesantno je koristiti servise web sajta, e-mail servera, servera baze podataka ili servera dokumenata od nekih renomiranih firmi. Ovakvi servisi kostaju od 50 USD godisnje do 300 USD mesečno za neke napredne servise.
Ako je samo potrebna veća količina e-mail adresa, najisplativije je koristiti servis GMail-a za firme. Podržava (trenutno) do 500 e-mail adresa, sve sa vašom internet adresom firme, i potpuno je besplatan.
Ukoliko je firma velika, isplativije je imati svoje servere.
Postavlja se pitanje: Zašto uopšte omogućiti internet, ako tako mogu da se odaju informacije i da se otvori put virusima i ostalim mogućim problemima?
Da se odmah razumemo: jedini način za sprečavanje odliva arhiva i informacija je blokiranje mrežne kartice, USB utičnica, Floppy diska, CD ili DVD uredjaja, kao i fizička blokada otvaranja kućišta računara. Ali, čemu onda služi ovakav računar? Komunikacija izmedju sektora je samo telefonska, a prenos i štampanje arhiva samo može da se vrši uz fizičko pristustvo lica zaduženog za prenos arhiva, ili administratora.
U modernim zemljama, ovo je rešeno ugovorom sa zaposlenim licem i ograničenjem pristupa informacijama na internim serverima. Naravno, ne može svako da vidi kakve su finansijske transakcije firme, plate i dr. Svaki sektor ima pristup svojim informacijama i odgovoran je za njih. Sam pristup internetu ne znači i obaveznu kradju informacija. U stvarnosti, to se jako retko dešava od strane zaposlenih, ali i često od strane računara zaraženim virusima i drugom elektronskom kugom.
Ušteda na računarima za generičku upotrebu
Piraterija u biznis svetu je jednostavno nedopustiva. Bila to Srbija, Bugarska, Rusija, Nigerija ili Kina, korišćenje piratskog softvera može da stvori velike glavobolje. Da zanemarimo novčane kazne, koje su negde manje, negde jako velike, firme koje posluju sa inostranstvom ne mogu sebi da dozvole da imaju otvoren medjunarodni sudski proces. Pored toga, samo putovanje preko granice sa prenosivim računarom koji ima piratski softver može da bude riskantno.
Šta svaki računar za generičku upotrebu mora da sadrzi od softvera:
- Operativni sistem
- Office paket (procesor teksta, tabelarne proračune, prezentacije)
- Pretraživač interneta
- E-mail
- Menadžer ličnih informacija
- Program za obradu fotografija
Situacija danas, iz tačke gledišta prosečnog korisnika, izgleda relativno loša. Stariji računari više ne mogu da imaju novi Microsoftov operativni sistem "Vista". Novi računari ili već imaju preinstalirano, ili vam prodavac nudi izbor XP, Vista ili bez operativnog sistema. Ko je pratio novosti, mogao je pročitati da čak i Steve Ballmer, predsednik Microsoft korporacije,
ne preporučuje Vistu, već da sačekate "Windows 7" jer je brži i bolji (
još jedna laž).
Šta nam ostaje? 8 godina star Windows XP? Uzmimo za trenutak da je situacija baš takva.
Opšte je poznato da kod XP-a čak ni ne morate nigde da kliknete, ako imate internet, biće zaražen nekim od virusa. Morate ga zaštititi.
Iz mog iskustva, najveće trošadžije firmama su sam operativni sistem Windows, pa onda Microsoft Office i na kraju antivirus (obicno su to F-Secure, Kaspersky, NOD32, McAfee ili Symantec).
Saberite cene svakog od njih i pomnožite sa brojem računara. Cifra je zastrašujuća.
Evo kako to izgleda. Cene su bile ovakve u vreme pisanja teksta.
Cene OEM (dolazi već instalirano sa kupljenim računarem)
xp pro = 14790 din.
vista business = 14790 din.
office 24518 din.
Regularne cene
xp pro = 26669
Vista business = 28072
Vista ultimate = 31354
MS Office 2007 = 48802
MS Project 98253
F-Secure antivirus 3900
XP + Office + Antivirus = 43,208 din OEM ili 79,371 din. regularna cena
Ako umesto XP-a stavimo Vistu business, cena je = 43,208 din OEM ili 80,774 din
Da zaokružimo na 43,000 OEM ili 80,000 za punu cenu.
Na 10 računara cena je:
Cena 10 računara + 430,000 din ili
800,000 din samo softver.
Ako dodamo da 2 računara bi trebala da imaju MS Project, onda bi to bilo oko 1,000,000 dinara ili oko 11,000 EUR.
Ove trošadžije možete zameniti sa besplatnim softverom. Danas postoji OpenOffice paket koji je po mnogim stvarima napredniji od Microsoftove varijante, a ne košta baš ništa. Ako vaš posao zahteva korišćenje "Microsoft Access" programa, onda OpenOffice nije kompletno rešenje jer nema prava da koristi ovaj format. Medjutim, postoje posebni dodaci koji ovo omogućuju.
Što se antivirusa tiče, besplatna varijanta Avast antivirusa se dokazala dovoljnom zaštitom u ovoj oblasti. Još izbeći korišćenje Internet Explorera i zamenti ga sa Firefox-om, Operom ili Flock-om je dovoljno dobra odluka.
Na sreću, grafički program koji je najpopularniji na drugim operativnim sistemima - "GIMP", je nedavno dobio Windows verziju, pa više nije neophodno trošiti silne novce na Photoshop paket.
Medjutim, ovo nije jedino rešenje.
Najmoderniji operativni sistem današnjice, namenjen najširem spektru korisnika, je Linux.
Pre mnogo vremena, Linux je bio težak za korišćenje i dobio je etiketu da je namenjen samo hakerima i drugom, izrazito kompjuterski obrazovanom, kadru. Danas je stvar potpuno drugačija. Linux je postao lakši za korišćenje od Windows-a, sigurniji je, ne gubi podatke i potpuno je imun na viruse i druge ne željene programe sa kojima Windows i dan danas muči muku. Zapravo, ne Windows, nego muku muče korisnici istog.
Linux dolazi u vidu različitih paketa, tzv. "distribucija", ili "ukusa", kako tehničko osoblje voli da ih zove. Ima ih mnogo, ali ja ću da pomenem 4 najkorišćenija. To su: Ubuntu, openSUSE, Mandriva i PCOS.
Svaki od njih dolazi sa svim programima koji su neophodni za komotan rad, kako u kancelariji tako i kod kuće.
Linux, kao i svi programi koji se distribuiraju sa njim, su potpuno besplatni.
Tu su kancelarijski softver OpenOffice, integrisani menadžer informacija, e-mail klienti, softver za finansije, grafičku obradu, komunikacije, razvoj, planiranje i projektovanje i još mnogo toga. Važno je napomenuti da sav softver ima bar 2 različte varijante, što omogućuje korisniku da odabere ono u čemu najbrže i najdraže radi. Takodje, sav softver je potpuno integrisan i odlično radi u mreži, ne samo sa Windows, već i drugim operativnim sistemima.
Vlade mnogih zemalja i država su se odlučile da koriste ovaj operativni sistem, ne samo zato što je besplatan, nego zato što je izvorni kod operativnog sistema i svog softvera otvoren i slobodan. Tako više ne moraju da veruju Microsoftu na reč da nemaju tajni uvid u informacije, već mogu sami da pogledaju kako šta funkcioniše i da menjaju po potrebi.
Koristeći Linux, troškovi za funkcionalno opremanje računara za generičku upotrbu su: nula.
Evo i konačnog rezultata za 10 računara:
Windows 11,000 EUR prema 0.00 EUR za Linux varijantu.
Postoji još jedan razlog zašto je jefinije koristiti otvoren softver: Zavisnost od jednog ili više proizvodjača softvera potpuno nestaje. Jako se često dešava da proizvodjač kalibra Microsoft-a, Oracle-a ili Adobe-a, jednostavno promeni način kako nešto funkcioniše. Više niste u mogućnosti da koristite staru verziju i primorani ste da napravite nadogradnju. To obično košta, a dogadja se relativno često.
Računari za posebnu namenu
Da li znate da vi, u stvari, ni ne posedujte softver koji ste kupili, nego samo plaćate pravo da ga koristite, dok sva ostala prava zadržava proizvodjač? Niste znali? Dobro, nije strašno, uvek možete da pročitate ugovor o licenci. Da, onaj sa gomilom teksta. U njemu piše baš to.
Neko će da kaže da to nije toliko strašno. Nije? E pa dobro.
Rešite vi jednog dana, da kupite nov auto. Recimo BMW. I vi lepo platite 50-ak hiljada evra, i onda pročitate da u stvari, taj BMW nije uopšte vaš, nego u vlasništvu BMW-a, a vi imate pravo da ga vozite u neograničenom periodu. Medjutim, takodje piše da ne možete da otvorite haubu vozila ukoliko se pokvari, pa čak ni izbušenu gumu da promenite, dokle god ne dobijete dozvolu od ovlašćenog predtavnika BMW-a i platite njihov tim stručnjaka. Takodje, u klauzuli stoji da BMW, bez predhodnog obaveštenja, može da vam zabrani vožnju odredjenim putevima. Sve u svrhu vaše sigurnosti. Nije li to divno?
Kao što sam ranije rekao, nekad ne postoji mogućnost izbora. Medjutim, u većini slučajeva postoji. Kako specifičan softver mnogo košta, vredi istražiti da li postoji adekvatna zamena i koliko vremena oduzima (i košta) obuka osoblja.
Na primer, u bilo kojoj ulozi servera, Windows tu jednostavno nema šta da traži. Korišćenjem Windows server operativnog sistema, samo gubite novac. Sav softver koji postoji na Windows Server operativnom sistemu, postoji i besplatna, "open-source" varijanta, i u svim slučajevima, takav softver je brži, sigurniji i lakši za administriranje.
Ako vaši klijenti zahteveju nesto specifično, kao recimo rezultat u arhivi formata odredjene verzije odredjenog programa, koji postoji samo za Windows, onda nemate mnogo izbora.
Povećanje produktivnosti
Iz do sada pročitanog teksta, mogle su se već zaključiti neke stvari. Jasno je da brži računar obavlja zadatke brže, ali ne mora da znači da vaš stari računar ne može da obavlja zadatke brže nego što ih sada obavlja, ukoliko se malo ne dovede u red i aplikacije pametno odaberu i organizuju.
Medjutim, najveći usporivač rada je, u stvari, ne operativan računar, tj. računar na kome je, stalno ili privremeno, onemogućen rad. Razlozi se kreću od pada sistema, infekcije virusima do gubitka podataka i sl.
Od ostalih usporivača na Windows operativnim sistemima su antivirus aplikacije, "preduvan" (bloated) registar, fragmentovan disk, previše podignutih pozadinskih aplikacija itd.
Privremena rešenja se mogu naći širom interneta. Variraju od čišćenja nepotrebnih aplikacija, defragmentacije diska itd.
Na internetu se, za manje ili više novca, mogu kupiti programi koji ubrzavaju rad, kao što su kontrolori desktopa, multidesktop menadžeri, gestovi miša, menadžeri informacija, menadžeri arhiva i programi za automatizaciju jednostavnih procesa.
Linux rešenje je znatno bolje u ovom slučaju. Kako su, kod Linux-a, operativni sistem i grafičko okruženje dva potpuno različita dela, on nam omogućuje izbor grafičkog okruženja. Nismo vezani samo za jedan jedini, kao kod Windowsa. Stare kompjutere ne moramo bacati jer postoje izrazito minimalistička grafička okruženja koja su izuzetno brza. Imao sam jedan stari laptop (pentium 3 na 750 MHz sa 64 MB memorije) koji je pod Linux-om (Dreamlinux distribucija) sa lakim XFCE grafičkim okruženjem radio istom brzinom kao moj drugi desktop računar (Athlon XP 2200, 768 MB RAM) sa Windowsom XP Professional.
Naravno, podrazumevana rešenja koja su u standardu, su najfukcionalnija i najlepša grafička okruženja KDE i Gnome koja zahtevaju prosečan kompjuter, ali pružaju mnogo više nego Windows.
Linux operativni sistem je imun na viruse i nespretne korisnike koji su poznati da greškom obrišu sistemske arhive, kao i na fragmentaciju diska. Linux korisnici se obično hvale da ne znaju šta znači elektronski virus, i da nikada nisu uspeli da saznaju šta znači defragmentacija. Šala, naravno, i oni su nekada koristili Windows.
Takodje, Linux je potpuno stabilan i samim tim omogućuje neprekidan rad.
Jedno od inovacija za povećanje produktivnosti, koji linux ima od početka, su više desktop radnih površina, koje su u novije vreme prevedene u 3 dimenzije pa se sa lakoćom rešavate gužve od gomile otvorenih prozorčića. Gore pomenuti softver za Windows je u Linux-u već instaliran ili integrisan u grafičko okruženje.
Zaključak
Korišćenjem slobodnog softvera je moguće uštedeti znatne količine novca. Za skoro svaku oblast postoji slobodan softver koji radi iste stvari kao i njegova skupa varijanta.
Korišćenjem operativnog sistema Linux, umanjuje se potreba za bacanjem starijih računara. Oni se kvalitetno mogu iskoristiti kao računari za generičku i kancelarijsku upotrebu, i kao serveri za arhive, štampanje, bekap, firewall, servere baza podataka i druge zadatke.
Samim instaliranjem slobodnog softvera, postajete vlasnik istog. Slobodan softver se može instalirati, menjati, kopirati i poklanjati bez ikakvih pravnih problema.
Takodje, nestaje zavisniost od proizvodjača softvera. Slobodan softver je stabilan jer na njemu rade milioni programera širom sveta. Softverske tajne i patenti više ne postoje i svako je u mogućnosti da poboljša i unapredi postojeću tehnologiju.
Svako unapredjenje tehnologije donosi povećanje produktivnosti i smanjuje cenu usluga i proizvoda.
Većina najpoznatijih Linux distribucija se deli u otvorene (neki to zovu društvene) i komercijalne za velika preduzeća. Razlika je jedino u tehničkoj podršci i komercijalnom softveru. Kako je Linux besplatan i ne sme da se prodaje, komercijalne verzije Linux-a prodaju dodatni komercijalni softver, tehničku podršku, obuku i druge servise.
Generalno, tehnička podrška nije neophodna. Svaka distribucija ima svoj forum i korisnici foruma su više nego srećni da pomognu drugima. Odgovor na pitanje ili problem se obično dobija u prvih 30 minuta. Kod plaćene tehničke podrške, rešenje se dobija odmah.
Gde preuzeti Linux?
Otvorene, društvene, distribucije:
openSUSE:
http://www.opensuse.org/Ubuntu:
http://www.ubuntu.comFedora:
http://fedoraproject.org/Mandriva:
http://www.mandriva.com/Komercijalne distribucije:
Novell:
http://www.novell.comRed Hat:
http://www.redhat.comAtomix (sprski linux - Novi Sad):
http://www.atomixlinux.com/----------------------------------------
Ovaj post možete preuzeti u PDF formatu:
emilbeli-usteda.pdf
o.
o.
Posts
